Од Њу Орлеанса до Београда: Како EXPO маскоте осликавају дух међународних изложби
19.05.2025
Баш као што су временом постале симболи Олимпијских игара или Светских првенстава у фудбалу, тако су маскоте, те симпатичне и шарене фигуре разних изгледа и облика, почевши од Специјализоване изложбе у Њу Орлеансу (Луизијани) 1984. године, постале део трајног наслеђа свих међународних изложби под надлежношћу Међународног бироа за изложбе (БИЕ).
Тада, пре нешто више од 40 година, светској јавности представио се Сејмор де Фер (Seymore D. Fair), прва званична EXPO маскота. Имајући у виду да је Луизијана савезна америчка држава позната по дивљим животињама и да је EXPO 1984 Њу Орлеанс одржан на обалама Мисисипија, било је сасвим природно да симпатични бели пеликан постане заштитни знак ове изложбе са темом „Свет река – слатка вода као извор живота“.
Од тада, маскоте постају незаобилазни део међународних изложби са једним задатком – да кроз игру шарених боја и занимљивих облика осликају дух и карактер манифестације и кроз један лик освоје симпатије планете.
Тако се на EXPO 1988 у Бризбејну појавио Експо Оз који је свету приказао да Аустралија није позната само по коалама и кенгурима, већ и по кљунарима. Осим плавог кљуна, симпатични Оз је на себи имао и традиционални филцани шешир широког обода у жутој боји, који се највише веже за ову земљу-континент.
Међу најпопуларнијим и највољенијим маскотама у досадашњој EXPO историји налази се и чувени Куро (Curro), велика, бела, раздрагана птица раширених крила са разнобојним кљуном и крестом, која је постала симбол блиставе будућности Севиље и њене трансформације у једну од најпознатијих туристичких атракција у Шпанији. Име маскоте Светске изложбе 1992. године потиче од надимка који се у Андалузији даје онима који се зову Франциско, а његових пет боја симболично су представљале светске континенте.
Како се поменуте 1992. године обележавало 500 година од Колумбовог открића Америке, маскота Специјализоване изложбе у Ђенови била је мачка обучена као Кристифор Колумбо, под називом Gatto Cristoforo.
Међутим, то није био једини морепловац чији дух је оживљен захваљујући EXPO. Само шест година касније, Лисабон је, као град домаћин Специјализоване изложбе 1998. године, за маскоту узео Жила (Gil), названу по португалском морепловцу Жилу Јанешу. Ова насмејана, плавичаста маскота у облику таласа није одала само признање богатој португалској историји, већ је у потпуности, визуелно и карактерно, одговорила на ондашњу тему „Океани: наслеђе за будућност“.
Течност која живот значи била је инспирација за међународне изложбе и две деценије након Лисабона, када се на EXPO 2008 у Сарагоси појавио Флуви, светлоплава маскота у облику капљице воде са великим црним очима, која се нашла чак и у цртаном филму. Замишљен као еколошки херој, који се бори против свакога ко жели да загади планету, Флуви је био савршена визуелна интерпретација теме „Вода и одрживи развој“.
Последњи EXPO одржан у Италији, у Милану 2015. године, протекао је у знаку пољопривреде и производње хране, а његова маскота остала је упамћена као једна од најживописнијих у историји. Носила је назив Фуди (Foody) и била је инспирисана делима италијанског сликара Ђузепеа Арчимболдоа. Овај симбол налик салати састојао се од 11 различитих намирница, међу којима је свака била засебна маскота.
Маскота EXPO 2025 у Осаки постао је чудновати Мјаку-Мјаку (Myaku-Myaku), састављен од црвеног дела, који представља ћелије, и плавог дела, који осликава чисту воду. Захваљујући својој флуидности, може да мења облике бескрајно, што га чини једним од најнеобичнијих EXPO симбола у историји.
И ту долазимо до званичне маскоте прве међународне изложбе на Западном Балкану, EXPO 2027 Београд, који ће у EXPO алманасима заувек визуелно представљати симпатични ликови дечака и девојчице, обучених у српску народну ношњу.
Док јелек и појас наглашавају традиционалне елементе, савременост је изражена кроз симбол игре (знак "play") на њиховим грудима који шаље јасну поруку да игра, покрет и креативност не познају границе. Ови суперхероји игре, који подстичу разноликост и толеранцију, истовремено представљајући универзалне вредности које нас повезују, ускоро ће добити своје име, а у том процесу избора могу да учествују сви!
Процес избора осмишљен је као забавна, једноставна и динамична потрага за именима која ће постати део историје. Систем гласања подразумева неколико кругова у којима ће грађани бирати своје фаворите међу унапред предложеним паровима имена:
Растко и Милица, Момчило и Тамара, Бео и Бела, Змај и Лира, Виктор и Ада, Витез и Арија, Миха и Ника, Волт и Луна, Ринге и Раја, Еци и Пеци, Ритам и Динамика, Сава и Нада, Зврк и Чигра.
Један од ових парова ће 2027. године испричати свету најлепшу причу о Србији!
Тада, пре нешто више од 40 година, светској јавности представио се Сејмор де Фер (Seymore D. Fair), прва званична EXPO маскота. Имајући у виду да је Луизијана савезна америчка држава позната по дивљим животињама и да је EXPO 1984 Њу Орлеанс одржан на обалама Мисисипија, било је сасвим природно да симпатични бели пеликан постане заштитни знак ове изложбе са темом „Свет река – слатка вода као извор живота“.
Од тада, маскоте постају незаобилазни део међународних изложби са једним задатком – да кроз игру шарених боја и занимљивих облика осликају дух и карактер манифестације и кроз један лик освоје симпатије планете.
Тако се на EXPO 1988 у Бризбејну појавио Експо Оз који је свету приказао да Аустралија није позната само по коалама и кенгурима, већ и по кљунарима. Осим плавог кљуна, симпатични Оз је на себи имао и традиционални филцани шешир широког обода у жутој боји, који се највише веже за ову земљу-континент.
Међу најпопуларнијим и највољенијим маскотама у досадашњој EXPO историји налази се и чувени Куро (Curro), велика, бела, раздрагана птица раширених крила са разнобојним кљуном и крестом, која је постала симбол блиставе будућности Севиље и њене трансформације у једну од најпознатијих туристичких атракција у Шпанији. Име маскоте Светске изложбе 1992. године потиче од надимка који се у Андалузији даје онима који се зову Франциско, а његових пет боја симболично су представљале светске континенте.
Како се поменуте 1992. године обележавало 500 година од Колумбовог открића Америке, маскота Специјализоване изложбе у Ђенови била је мачка обучена као Кристифор Колумбо, под називом Gatto Cristoforo.
Међутим, то није био једини морепловац чији дух је оживљен захваљујући EXPO. Само шест година касније, Лисабон је, као град домаћин Специјализоване изложбе 1998. године, за маскоту узео Жила (Gil), названу по португалском морепловцу Жилу Јанешу. Ова насмејана, плавичаста маскота у облику таласа није одала само признање богатој португалској историји, већ је у потпуности, визуелно и карактерно, одговорила на ондашњу тему „Океани: наслеђе за будућност“.
Течност која живот значи била је инспирација за међународне изложбе и две деценије након Лисабона, када се на EXPO 2008 у Сарагоси појавио Флуви, светлоплава маскота у облику капљице воде са великим црним очима, која се нашла чак и у цртаном филму. Замишљен као еколошки херој, који се бори против свакога ко жели да загади планету, Флуви је био савршена визуелна интерпретација теме „Вода и одрживи развој“.
Последњи EXPO одржан у Италији, у Милану 2015. године, протекао је у знаку пољопривреде и производње хране, а његова маскота остала је упамћена као једна од најживописнијих у историји. Носила је назив Фуди (Foody) и била је инспирисана делима италијанског сликара Ђузепеа Арчимболдоа. Овај симбол налик салати састојао се од 11 различитих намирница, међу којима је свака била засебна маскота.
Маскота EXPO 2025 у Осаки постао је чудновати Мјаку-Мјаку (Myaku-Myaku), састављен од црвеног дела, који представља ћелије, и плавог дела, који осликава чисту воду. Захваљујући својој флуидности, може да мења облике бескрајно, што га чини једним од најнеобичнијих EXPO симбола у историји.
И ту долазимо до званичне маскоте прве међународне изложбе на Западном Балкану, EXPO 2027 Београд, који ће у EXPO алманасима заувек визуелно представљати симпатични ликови дечака и девојчице, обучених у српску народну ношњу.
Док јелек и појас наглашавају традиционалне елементе, савременост је изражена кроз симбол игре (знак "play") на њиховим грудима који шаље јасну поруку да игра, покрет и креативност не познају границе. Ови суперхероји игре, који подстичу разноликост и толеранцију, истовремено представљајући универзалне вредности које нас повезују, ускоро ће добити своје име, а у том процесу избора могу да учествују сви!
Процес избора осмишљен је као забавна, једноставна и динамична потрага за именима која ће постати део историје. Систем гласања подразумева неколико кругова у којима ће грађани бирати своје фаворите међу унапред предложеним паровима имена:
Растко и Милица, Момчило и Тамара, Бео и Бела, Змај и Лира, Виктор и Ада, Витез и Арија, Миха и Ника, Волт и Луна, Ринге и Раја, Еци и Пеци, Ритам и Динамика, Сава и Нада, Зврк и Чигра.
Један од ових парова ће 2027. године испричати свету најлепшу причу о Србији!