Србија на међународним изложбама кроз векове: Од 157 награда у Антверпену до 200.000 посетилаца у Осаки
02.05.2025
Србија је готово век и по значајан учесник међународних изложби и поносни сведок њиховог настанка и развоја. Прво учешће наше земље забележено је пре тачно 140 година, далеке 1885, у белгијском граду Антверпену, када је Србија за изложене производе освојила чак 157 златних, сребрних и бронзаних награда. Био је то изузетан успех младе европске државе, тада краљевине, али и јасан показатељ да имамо шта да понудимо свету – од пољопривреде и занатства до уметности и иновација.
На Светској изложби у Паризу 1900. године, Србија је наступила са павиљоном у облику цркве у српско-византијском стилу, који је пројектовао архитекта Милан Капетановић. На овој Светској изложби наше учешће крунисано је са чак 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља. Осим традиционалних производа, као што су вино, храна, тканине и минерали, Србија је искористила прилику да покаже иновације. Тако је EXPO плакету за проналазак аналогног хидрауличног рачунара за решавање диференцијалних једначина – хидроинтегратора – добио њен конструктор, наш чувени математичар Михаило Петровић Алас. Иначе, овај изум сматра се претечом савремене кибернетике. Такође, наш уметнички допринос није прошао незапажено – сликар Паја Јовановић добио је златну медаљу за монументалну слику „Крунисање цара Душана“.
Током хладноратовског периода, Србија је наступала под окриљем тадашње заједничке државе, Југославије. На EXPO 1958 у Бриселу, пажњу је привукао модернистички павиљон од стакла и метала, док је на EXPO 1967 у Монтреалу уникатни седмоделни павиљон садржао тадашње бисере инфраструктуре и архитектуре, међу којима су брана Ђердап на реци Дунав и мост Газела у Београду (оба у изградњи). Наступ на Специјализованој изложби у Ванкуверу 1986. године обележио је логотип „Човек у кретању“ који је креирао наш прослављени сликар, члан уметничке групе Медиала, Владимир Величковић.
Након вишедеценијске паузе, Србија се, овог пута као самостална држава, враћа на светску сцену са упечатљивим наступом на EXPO 2010 у Шангају. Српски павиљон, инспирисан мотивима пиротског ћилима, био је један од најпосећенијих. Пет година касније, на EXPO 2015 у Милану, у складу са темом изложбе, фокус нашег представљања била је храна. Србија је искористила прилику да промовише богату гастрономску понуду и пољопривредну производњу, као и иновације у овој области.
На Светској изложби у Дубаију 2020, Србија је остварила више од 10.000 пословних контаката, док се више од 1.200 наших привредника представило глобалним партнерима. Српски павиљон привукао је тада више од милион посетилаца. У фокусу српског представљања у Дубаију били су наука, технолошке иновације, креативне индустрије и туризам, чиме је наша земља још једном показала да заслужено има своје место на светској мапи креативности и развоја.
На овогодишњем EXPO 2025 у Осаки, који је у току, своје изуме и производе представља 165 учесника, међу којима је и наша земља која једина из региона Западног Балкана има сопствени павиљон. У складу са темом „Дизајнирање будућег друштва за наше животе“, Србија се у овом јапанском граду, све до 13. октобра, представља као иновативна и креативна земља. Павиљон Србије, симболично назван „Друштво игре“, од самог отварања привлачи пажњу великог броја посетилаца. Такође, наш павиљон је један од пет најбољих европских павиљона у Осаки.
Изгледом и ентеријером, српски павиљон осмишљен је да прикаже значај игре, а посебан ефекат постигнут је игром светла како би се илустровали ефекти Теслиних изума. Осим занимљиве конструкције, направљене од иновативних еко материјала, и „живе“ зелене фасаде, пажњу привлачи поставка која на занимљив начин, кроз игру, посетиоце упознаје са важним људима из српске историје и њиховим достигнућима (интерактивни прикази Тесле, Пупина и Миланковића који су кроз игру као деца развили осећај за иновацију), као и са званичним маскотама EXPO 2027 Београд, које ускоро треба да добију имена.
Док се Београд припрема да буде домаћин EXPO 2027, поглед уназад сведочи о богатој традицији представљања српског стваралаштва и посвећености промоцији наше културе и уметности. Од злата у Антверпену до иновативних технологија у Осаки – Србија прича своју причу свету храбро, аутентично и с поносом.
На Светској изложби у Паризу 1900. године, Србија је наступила са павиљоном у облику цркве у српско-византијском стилу, који је пројектовао архитекта Милан Капетановић. На овој Светској изложби наше учешће крунисано је са чак 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља. Осим традиционалних производа, као што су вино, храна, тканине и минерали, Србија је искористила прилику да покаже иновације. Тако је EXPO плакету за проналазак аналогног хидрауличног рачунара за решавање диференцијалних једначина – хидроинтегратора – добио њен конструктор, наш чувени математичар Михаило Петровић Алас. Иначе, овај изум сматра се претечом савремене кибернетике. Такође, наш уметнички допринос није прошао незапажено – сликар Паја Јовановић добио је златну медаљу за монументалну слику „Крунисање цара Душана“.
Током хладноратовског периода, Србија је наступала под окриљем тадашње заједничке државе, Југославије. На EXPO 1958 у Бриселу, пажњу је привукао модернистички павиљон од стакла и метала, док је на EXPO 1967 у Монтреалу уникатни седмоделни павиљон садржао тадашње бисере инфраструктуре и архитектуре, међу којима су брана Ђердап на реци Дунав и мост Газела у Београду (оба у изградњи). Наступ на Специјализованој изложби у Ванкуверу 1986. године обележио је логотип „Човек у кретању“ који је креирао наш прослављени сликар, члан уметничке групе Медиала, Владимир Величковић.
Након вишедеценијске паузе, Србија се, овог пута као самостална држава, враћа на светску сцену са упечатљивим наступом на EXPO 2010 у Шангају. Српски павиљон, инспирисан мотивима пиротског ћилима, био је један од најпосећенијих. Пет година касније, на EXPO 2015 у Милану, у складу са темом изложбе, фокус нашег представљања била је храна. Србија је искористила прилику да промовише богату гастрономску понуду и пољопривредну производњу, као и иновације у овој области.
На Светској изложби у Дубаију 2020, Србија је остварила више од 10.000 пословних контаката, док се више од 1.200 наших привредника представило глобалним партнерима. Српски павиљон привукао је тада више од милион посетилаца. У фокусу српског представљања у Дубаију били су наука, технолошке иновације, креативне индустрије и туризам, чиме је наша земља још једном показала да заслужено има своје место на светској мапи креативности и развоја.
На овогодишњем EXPO 2025 у Осаки, који је у току, своје изуме и производе представља 165 учесника, међу којима је и наша земља која једина из региона Западног Балкана има сопствени павиљон. У складу са темом „Дизајнирање будућег друштва за наше животе“, Србија се у овом јапанском граду, све до 13. октобра, представља као иновативна и креативна земља. Павиљон Србије, симболично назван „Друштво игре“, од самог отварања привлачи пажњу великог броја посетилаца. Такође, наш павиљон је један од пет најбољих европских павиљона у Осаки.
Изгледом и ентеријером, српски павиљон осмишљен је да прикаже значај игре, а посебан ефекат постигнут је игром светла како би се илустровали ефекти Теслиних изума. Осим занимљиве конструкције, направљене од иновативних еко материјала, и „живе“ зелене фасаде, пажњу привлачи поставка која на занимљив начин, кроз игру, посетиоце упознаје са важним људима из српске историје и њиховим достигнућима (интерактивни прикази Тесле, Пупина и Миланковића који су кроз игру као деца развили осећај за иновацију), као и са званичним маскотама EXPO 2027 Београд, које ускоро треба да добију имена.
Док се Београд припрема да буде домаћин EXPO 2027, поглед уназад сведочи о богатој традицији представљања српског стваралаштва и посвећености промоцији наше културе и уметности. Од злата у Антверпену до иновативних технологија у Осаки – Србија прича своју причу свету храбро, аутентично и с поносом.