Како се Србија представљала на досадашњим светским изложбама EXPO
14.08.2024
Србија има дуг историјат представљања на светским изложбама и ове године слави скоро 140 година од првог учешћа на интернационалној изложби у белгијском граду Антверпену. Краљевина Србија била је једна од 12 тадашњих држава учесница, а наш павиљон заузимао је простор од 125 квадратних метара, са чак 302 излагача.
Прво учешће у пуном обиму на некој од светских изложби сматра се наше представљање на Светској изложби у Паризу 1900. године. Павиљон у традиционалном српско-византијском стилу пројектовао је Милан Капетановић у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем. За потребе ове изложбе поручена је слика „Крунисање цара Душана“ (Проглашење Душановог законика), коју је насликао Паја Јовановић. Занимљиво, слика је награђена златном медаљом, док је EXPO плакету за проналазак аналогног хидрауличног рачунара за решавање диференцијалних једначина (хидроинтегратора) добио наш чувени математичар Михајло Петровић Алас. Овај изум сматра се претечом савремене кибернетике.
На Светској изложби EXPO у Паризу 1937. године у духу тада нарастајућег фашизма био је и југословенски павиљон (аутор Јосип Сајсел) као једноставна грађевина монументалне неокласичне реторике. Југославију је требало представити као виталну и прогресивну државу, а Југословене као древну нацију са богатим културним варијететима, па је и конструкција националног павиљона била у складу са овим принципима. Планирано је да у павиљону буду постављене скулптуре из Видовданског циклуса Ивана Мешторовића, али због сукоба уметника са вођама наше делегације до тога није дошло. Занимљиво, организатори ове изложбе одлучили су да у центру Париза поставе, симболично, два павиљона, један преко пута другог, павиљоне Трећег рајха и Совјетског савеза, док у центру, између њих, надмоћно, стоји Ајфелов торањ. Архитекта немачког павиљона био је знаменити Алберт Шпер, а совјетског позната Вера Мухина. На истој изложби, у шпанском павиљону, Пикасо је изложио „Гернику“, Калдер своје скулптуре, а Миро слике.
На првом великом послератном EXPO 1958. године у Бриселу социјалистичка Југославија остварује запажен наступ са феноменалним павиљоном који је пројектовао загребачки архитекта Вјенцеслав Рихтер. Павиљон пројектован у складу са најмодернијим тенденцијама тадашње светске архитектуре изазвао је опште одушевљење посетилаца. Саздан од гвожђа и стакла објекат је представљао модернизам југословенских идеја. Снажна сајла држала је шест челичних лукова који су представљали шест југословенских република. Наша земља добила је Златну медаљу EXPO за павиљон, а објекат је по завршетку изложбе продала Белгији и он и данас постоји и користи се као средња школа у белгијској општини Вевелгем у Западној Фландрији.
Исто је било и са југословенским павиљоном изграђеним за потребе Светске изложбе у Монтреалу 1967. године који је продат за један долар, а како би се избегли трошкови његовог растурања и транспорта. У павиљону који је представљао архитектонско дело Мирослава Пешића приказане су разне сцене урбаног живота социјалистичке федералне државе, природни пејзажи, историјски предмети, древне грађевине и слично.
На још једној међународној изложби у Канади, овога пута организованој у граду Ванкуверу 1986. године павиљон аутора Милана Палишашког представља стваралачку синтезу која обједињује југословенски идентитет. Израда логотипа нашег павиљона под називом „Човек у кретању“ поверена је познатом сликару Владимиру Величковићу, члану уметничке групе Медиала.
По распаду Југославије, Србија је први самостални наступ имала на EXPO 2010 Шангај где је на посетиоце посебан утисак оставио наш павиљон са фасадом у стилу традиционалног пиротског ћилима. Архитекте Наталија Миодраговић и Дарко Ковачев повели су се идејом да кроз разиграну фасаду провуку мотив који је Србију, више од једног века раније, представио на изложби у Паризу – пиротски ћилим. Преко милион посетилаца обишло је павиљон Србије, а посетиоци су стајали у реду како би добили српски печат у свој EXPO пасош.
Након Шангаја, Србија је имала веома запажен наступ на EXPO 2015 Милано на коме је учествовало мноштво домаћих компанија. Због претходних катастрофалних поплава које су погодиле нашу земљу, Италија је ослободила Србију плаћања закупа изложбеног павиљона.
Винчанска култура инспирисала је наступ Србије, која се уз Словенију, од земаља бивше Југославије, једина представила на EXPO 2020 Dubai. Павиљон Србије, у срцу округа мобилности (Mobility District), осмишљен је као својеврсна временска капсула, која повезује заоставштину неолитске винчанске културе са дигитално напредном и модерном Србијом. Павиљон је био у потпуности дигитализован и пружао је могућност виртуелног путовања кроз различите реалности, епохе и просторе. Под слоганом "Србија ствара идеје – инспирисани прошлошћу, креирамо будућност", наша земља се бројним посетиоцима на овој изложби представила кроз више од 150 различитих манифестација са циљем да се прикаже као модерна, иновативна земља, атрактивна за развој трговине и туризма.
Прво учешће у пуном обиму на некој од светских изложби сматра се наше представљање на Светској изложби у Паризу 1900. године. Павиљон у традиционалном српско-византијском стилу пројектовао је Милан Капетановић у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем. За потребе ове изложбе поручена је слика „Крунисање цара Душана“ (Проглашење Душановог законика), коју је насликао Паја Јовановић. Занимљиво, слика је награђена златном медаљом, док је EXPO плакету за проналазак аналогног хидрауличног рачунара за решавање диференцијалних једначина (хидроинтегратора) добио наш чувени математичар Михајло Петровић Алас. Овај изум сматра се претечом савремене кибернетике.
На Светској изложби EXPO у Паризу 1937. године у духу тада нарастајућег фашизма био је и југословенски павиљон (аутор Јосип Сајсел) као једноставна грађевина монументалне неокласичне реторике. Југославију је требало представити као виталну и прогресивну државу, а Југословене као древну нацију са богатим културним варијететима, па је и конструкција националног павиљона била у складу са овим принципима. Планирано је да у павиљону буду постављене скулптуре из Видовданског циклуса Ивана Мешторовића, али због сукоба уметника са вођама наше делегације до тога није дошло. Занимљиво, организатори ове изложбе одлучили су да у центру Париза поставе, симболично, два павиљона, један преко пута другог, павиљоне Трећег рајха и Совјетског савеза, док у центру, између њих, надмоћно, стоји Ајфелов торањ. Архитекта немачког павиљона био је знаменити Алберт Шпер, а совјетског позната Вера Мухина. На истој изложби, у шпанском павиљону, Пикасо је изложио „Гернику“, Калдер своје скулптуре, а Миро слике.
На првом великом послератном EXPO 1958. године у Бриселу социјалистичка Југославија остварује запажен наступ са феноменалним павиљоном који је пројектовао загребачки архитекта Вјенцеслав Рихтер. Павиљон пројектован у складу са најмодернијим тенденцијама тадашње светске архитектуре изазвао је опште одушевљење посетилаца. Саздан од гвожђа и стакла објекат је представљао модернизам југословенских идеја. Снажна сајла држала је шест челичних лукова који су представљали шест југословенских република. Наша земља добила је Златну медаљу EXPO за павиљон, а објекат је по завршетку изложбе продала Белгији и он и данас постоји и користи се као средња школа у белгијској општини Вевелгем у Западној Фландрији.
Исто је било и са југословенским павиљоном изграђеним за потребе Светске изложбе у Монтреалу 1967. године који је продат за један долар, а како би се избегли трошкови његовог растурања и транспорта. У павиљону који је представљао архитектонско дело Мирослава Пешића приказане су разне сцене урбаног живота социјалистичке федералне државе, природни пејзажи, историјски предмети, древне грађевине и слично.
На још једној међународној изложби у Канади, овога пута организованој у граду Ванкуверу 1986. године павиљон аутора Милана Палишашког представља стваралачку синтезу која обједињује југословенски идентитет. Израда логотипа нашег павиљона под називом „Човек у кретању“ поверена је познатом сликару Владимиру Величковићу, члану уметничке групе Медиала.
По распаду Југославије, Србија је први самостални наступ имала на EXPO 2010 Шангај где је на посетиоце посебан утисак оставио наш павиљон са фасадом у стилу традиционалног пиротског ћилима. Архитекте Наталија Миодраговић и Дарко Ковачев повели су се идејом да кроз разиграну фасаду провуку мотив који је Србију, више од једног века раније, представио на изложби у Паризу – пиротски ћилим. Преко милион посетилаца обишло је павиљон Србије, а посетиоци су стајали у реду како би добили српски печат у свој EXPO пасош.
Након Шангаја, Србија је имала веома запажен наступ на EXPO 2015 Милано на коме је учествовало мноштво домаћих компанија. Због претходних катастрофалних поплава које су погодиле нашу земљу, Италија је ослободила Србију плаћања закупа изложбеног павиљона.
Винчанска култура инспирисала је наступ Србије, која се уз Словенију, од земаља бивше Југославије, једина представила на EXPO 2020 Dubai. Павиљон Србије, у срцу округа мобилности (Mobility District), осмишљен је као својеврсна временска капсула, која повезује заоставштину неолитске винчанске културе са дигитално напредном и модерном Србијом. Павиљон је био у потпуности дигитализован и пружао је могућност виртуелног путовања кроз различите реалности, епохе и просторе. Под слоганом "Србија ствара идеје – инспирисани прошлошћу, креирамо будућност", наша земља се бројним посетиоцима на овој изложби представила кроз више од 150 различитих манифестација са циљем да се прикаже као модерна, иновативна земља, атрактивна за развој трговине и туризма.
1/5