Сусрет са будућношћу поред Саве: Експо 2027 добија своје обрисе

О њему се у Србији последњих месеци много говори, али тек понеко може да сагледа комплетну слику. Док се у јавности најчешће расправља о великим бројевима, роковима и обећањима, светским искуствима и несвакидашњој теми, конкретна материјализација пројекта у сремској равници остаје практично невидљива највећем броју грађана. Тек они који пролазе ауто-путем Милош Велики, на излазу ка Сурчину, или путници који авионом слећу у Београд са западне стране, могу да наслуте размере највећег градилишта у овом делу Европе. Тамо где је до јуче било празно поље, сада ниче нови град, који ће променити мапу престонице.

Између београдског аеродрома „Никола Тесла“ и реке Саве, на пространој равници која је деценијама стајала неискоришћена, данас се граде темељи једног од најамбициознијих пројеката у новијој историји Србије. Експо 2027 Београд није само тромесечна међународна изложба. Он је, по речима његових твораца, уједно и ново урбано језгро, покушај да се створи нова, отворена, савремена и одржива четврт Београда, место које ће остати да живи и након што се 15. августа 2027. године заврши специјализована изложба.

Неимари и сви они укључени у радове у вези са локацијом на којој ће се 2027. године одржати специјализована изложба, али и они који су на друге начине укључени у пројекат, сагласни су у томе да се „гради потпуно нови град“. Они истичу да су очекивања велика, одговорност још већа, да не очекују да ће бити лако, али су и свесни да је то део онога што овако велики пројекти носе са собом. Они су сагласни да су „размере и формати овог пројекта колосални“, знају да је Експо више од једне изложбе, да је то огроман инфраструктурни помак напред.

Архитектура која дише: визија Марка Фенвика

Водећи архитекта пројекта Експо 2027 Београд је Марк Фенвик, председник и оснивач Fenwick Iribarren Architects (FIA), човек чије се име већ деценијама везује за најиновативније пројекте савремене архитектуре. Његов студио стоји иза неких од најпознатијих стадиона и јавних простора у Дохи, Мадриду, Милану и Јеревану. У Београду, Фенвик не пројектује само комплекс Експа, већ и Национални фудбалски стадион, који ће постати централно архитектонско обележје овог новог дела српске престонице.

„Желели смо да то буде нешто јединствено, нешто што се може видети издалека“, каже Фенвик. Он додаје: „Хтели смо да направимо нешто више на равници и потпуно другачије у пејзажу града. Изазов је и технички и емотивни. Завршили смо на тренутном месту градилишта које је добро повезано и ван града, што пружа могућност развитка у тој околини.“ За њега је локација Експа 2027 „простор дијалога“ – између зграда и природе, али и између нација, култура и људи. „То је место где ће се идеје размењивати, а дизајн омогућавати значајне сусрете. Архитектонски аспект локације Експа 2027 изражава савремене вредности: отвореност, одрживост, инклузивност и игру“, закључује Фенвик.

Главна тема изложбе „Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све“ прожима сваки детаљ пројекта. Фенвиков концепт темељи се на идеји „градског парка“, отвореног простора који позива људе да се задрже и повежу. Линије прате ток реке, павиљони светле као тачке које спајају небо и земљу. Он ће, баш као и град, дисати заједно са људима.

„Експо 2027 ће створити нову, вибрантну градску четврт, увести нову инфраструктуру и позиционирати град на глобалној мапи као престоницу усмерену ка будућности. У том ширем смислу, Експо 2027 није само пројекат, већ и позив свету да се окупи, повеже и гради заједно. Београд, кроз развој своје архитектуре, не приказује само простор, већ визију, отвореност и дух“, каже Фенвик.

Његов приступ архитектури не почива на монументалности, већ на искуству. Објекти нису направљени да им се дивимо споља, већ да се у њима живи. Фенвикова визија је јасна: архитектура мора да дише.

Нови урбани слој Београда

Док се у темеље улива бетон и подижу челичне конструкције, на хоризонту се већ оцртавају контуре новог града, улице, тргови, паркови, зграде и павиљони. Овде ће, према најавама, живети и радити хиљаде људи, а милиони посетилаца пролазити током саме изложбе, али и касније.

„Градимо нешто што има много даљу сврсисходност од тромесечног догађаја, што овај део Европе нема, градимо потпуно нову четврт у Београду“, каже Данило Дангубић, главни архитекта Експа 2027.

Смештен само 13 километара од центра града, овај простор биће повезан са остатком престонице новом железничком линијом, булеварима и пешачким зонама. У срцу целине налазиће се Национални фудбалски стадион, Фенвиково архитектонско решење капацитета више од 50.000 гледалаца. Око њега се гради нови кварт са хотелима, музејима, булеварима и парковима, као и ново пристаниште на Сави одакле ће крузери и водени таксији повезивати реку са градом.

Инфраструктуру која све то подупире води тим Лазара Продановића, грађевинског инжењера задуженог за нискоградњу на локалитету Експо 2027. „Под земљом и изнад ње пружају се десетине километара инсталација: канализације, гасоводи, топловоди, електро и телекомуникационе мреже, које све заједно треба да опслужују будуће садржаје“, објашњава он.

Продановићев задатак није само технички: он практично гради скелет града који треба да живи и после изложбе. Целина ће обухватити десет километара нових булевара, 9.000 паркинг места и више нивоа саобраћајне инфраструктуре.

Наслеђе које остаје

Експо 2027 Београд замишљен је као пројекат чија ће инфраструктура наставити да живи дуго након одржавања изложбе. Област међународних учесника постаће нова локација Београдског сајма, а модуларни грађевински материјали од којих се граде павиљони у области најбољих пракси биће искоришћени за изградњу шест нових школа и вртића, као и 22 спортске сале, не само на простору Експа, већ и широм Србије.

За разлику од многих међународних изложби које нису водиле довољно рачуна о свом наслеђу, београдски концепт је од почетка постављен као одржива структура. Циљ је да наслеђе Експа 2027 буде 100 одсто искоришћено након изложбе, што би био први такав случај у историји међународних изложби. Тиме Експо 2027 постаје не само архитектонски подухват, већ и урбанистички експеримент: питање како град може да расте без губитка идентитета.

Очекује се више од четири милиона посетилаца, што ће значајно утицати на туристички промет и међународну препознатљивост региона. Али иза бројки остаје суштинско питање: како ће овај „град у граду“ заживети када специјализована изложба прође?

Од прошлости ка будућности

Историја међународних изложби показује да свако домаћинство носи свој печат. Лисабон је на обалама реке Тежо од индустријске зоне изградио Парк нација, живахни кварт који и данас одише креативношћу. Париз је са Ајфеловом кулом научио свет да симбол може надживети векове. Барселона је изнедрила Монжуик, Монтреал свој Хабитат 67, а Севиља и Брисел својим павиљонима показали да наука и уметност могу делити исти хоризонт.

Од Кристалне палате у Лондону пре више од 170 година, па надаље, сваки Експо био је нови почетак, простор где су се прошлост, садашњост и будућност сусретали у материјалу и идеји. Њихово наслеђе није само у архитектури, већ у промени начина живота, у новим навикама и култури јавног простора.

Београд ће 2027. године имати прилику да се придружи тој традицији. Када се павиљони подигну, тргови поплочају и озелене, а светла засијају, град ће свету отворити врата темом „Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све“. Али права игра, како кажу они који сваког дана раде на терену, већ је почела – у људима који граде ново лице тог простора.

И када изложба прође, а „завесе се спусте“, остаће тргови пуни корака, паркови пуни зеленила и хале пуне идеја. Остаће град који живи, расте и сведочи да је Србија умела не само да сања велике снове, већ и да их преточи у стварност.