Жене и експо - неиспричана прича од првог женског павиљона у Бечу до промоције родне равноправности у Осаки

Светске изложбе донеле су мноштво технолошких и индустријских иновација, задивљујућих архитектонских решења бројних павиљона, али један павиљон, тада готово непримећен, оставио је трајан печат у историји женског представљања

Док се готово пола милиона посетилаца дивило фасцинантној „Ротунди“ и другим павиљонима земаља учесника на светској изложби у Бечу 1873. године неприметно је отворен павиљон назван „Изложба женског рада” (Pavillon der Frauen-Arbeiten), познат као Женски павиљон, први овакве врсте на некој светској изложби.

У време када је женско присуство у јавној сфери било готово невидљиво, овај павиљон представио је женско стваралаштво и предузетништво, од пољопривреде, занатства, индустријске производње и науке, до уметности. Данас, иако су сачувани тек ретки физички трагови женског павиљона у Бечу, његово наслеђе и даље живи. Захваљујући новој поставци бечког Техничког музеја, отвореној поводом 150 година од изложбе, овај важан сегмент историје добио је заслужену пажњу. Кроз платформу „Women at Work“, музеј је дигитализовао више од 1.000 предмета и докумената, укључујући ретке каталоге и списе.

Феминисткиње су препознале светске изложбе као полигон за изградњу транснационалне подршке, видљивости својих захтева и дискусију о (потцењеном и слабо плаћеном) женском раду, недостатку образовања за жене, као и борби за једнака права. После Беча, ове теме су кроз женско представљање биле присутне и на светским изложбама организованим у Филаделфији 1876, Чикагу 1893. и Паризу 1900. године. Нарочито је био запажен женски павиљон у Чикагу који је постао својеврсни форум за дебате на коме су тадашње феминисткиње захтевале већа, односно, једнака права за жене, од образовања, запошљавања и радних услова, права гласа до права да буду представљене у државним институцијама. Овај павиљон и дискусије вођене у њему током трајања светске изложбе у Чикагу утицале су на ширење феминистичких идеја и оснивање бројних удружења која су кроз своје активности имале велики друштвени и политички утицај.

Више од век и по после Беча, симболично Женски павиљон (Women’s Pavilion) је присутан на Експо 2025 Осака кроз посебан програм посвећен промоцији родне равноправности и оснаживању жена, односно остваривању једног од УН циљева одрживог развоја, циља 5. Павиљон представља приче и перспективе жена из различитих делова света. Ауторка поставке Ес Девлин креирала је интерактивне тзв. „палате сећања” посвећене Банани Јошимото (јапанска књижевница), Еми Махмуд (суданска активисткиња) и Сији Бастида (мексичка климатска адвокаткиња). Приче, недоумице и животни преломи ових жена преточени су у футуристички, емотивно снажан и упечатљив мултимедијални програм. Сам павиљон, ауторке архитекткиње Јуко Нагајама, инспирисан традиционалном јапанском техником Кумико пројектован је од искоришћене, старе фасаде јапанског павиљона са претходне Светске изложбе у Дубаију, у свом средишту има простор предвиђен за дискусије са циљем женског оснаживања и промоције родне равноправности. Тако је и експо у Осаки постао својеврсна позорница за заједничко промишљање будућности у којој жене и девојчице имају равноправан приступ образовању, запошљавању, руковођењу и јавном животу, односно, како поручују организатори: „Ово није усамљена борба, већ заједничка мисија.”

Имајући у виду досадашње представљање ових тема на светским изложбама, сигурно је да ће и специјализована изложба у Београду 2027. године бити важно место за промоцију женског стваралаштва, место на коме се стваралаштво жена види, чује и слави.