Srbija na međunarodnim izložbama kroz vekove: Od 157 nagrada u Antverpenu do 200.000 posetilaca u Osaki

Srbija je gotovo vek i po značajan učesnik međunarodnih izložbi i ponosni svedok njihovog nastanka i razvoja. Prvo učešće naše zemlje zabeleženo je pre tačno 140 godina, daleke 1885, u belgijskom gradu Antverpenu, kada je Srbija za izložene proizvode osvojila čak 157 zlatnih, srebrnih i bronzanih nagrada. Bio je to izuzetan uspeh mlade evropske države, tada kraljevine, ali i jasan pokazatelj da imamo šta da ponudimo svetu – od poljoprivrede i zanatstva do umetnosti i inovacija.

Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, Srbija je nastupila sa paviljonom u obliku crkve u srpsko-vizantijskom stilu, koji je projektovao arhitekta Milan Kapetanović. Na ovoj Svetskoj izložbi naše učešće krunisano je sa čak 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja. Osim tradicionalnih proizvoda, kao što su vino, hrana, tkanine i minerali, Srbija je iskoristila priliku da pokaže inovacije. Tako je EXPO plaketu za pronalazak analognog hidrauličnog računara za rešavanje diferencijalnih jednačina – hidrointegratora – dobio njen konstruktor, naš čuveni matematičar Mihailo Petrović Alas. Inače, ovaj izum smatra se pretečom savremene kibernetike. Takođe, naš umetnički doprinos nije prošao nezapaženo – slikar Paja Jovanović dobio je zlatnu medalju za monumentalnu sliku „Krunisanje cara Dušana“.

Tokom hladnoratovskog perioda, Srbija je nastupala pod okriljem tadašnje zajedničke države, Jugoslavije. Na EXPO 1958 u Briselu, pažnju je privukao modernistički paviljon od stakla i metala, dok je na EXPO 1967 u Montrealu unikatni sedmodelni paviljon sadržao tadašnje bisere infrastrukture i arhitekture, među kojima su brana Đerdap na reci Dunav i most Gazela u Beogradu (oba u izgradnji). Nastup na Specijalizovanoj izložbi u Vankuveru 1986. godine obeležio je logotip „Čovek u kretanju“ koji je kreirao naš proslavljeni slikar, član umetničke grupe Mediala, Vladimir Veličković.

Nakon višedecenijske pauze, Srbija se, ovog puta kao samostalna država, vraća na svetsku scenu sa upečatljivim nastupom na EXPO 2010 u Šangaju. Srpski paviljon, inspirisan motivima pirotskog ćilima, bio je jedan od najposećenijih. Pet godina kasnije, na EXPO 2015 u Milanu, u skladu sa temom izložbe, fokus našeg predstavljanja bila je hrana. Srbija je iskoristila priliku da promoviše bogatu gastronomsku ponudu i poljoprivrednu proizvodnju, kao i inovacije u ovoj oblasti.

Na Svetskoj izložbi u Dubaiju 2020, Srbija je ostvarila više od 10.000 poslovnih kontakata, dok se više od 1.200 naših privrednika predstavilo globalnim partnerima. Srpski paviljon privukao je tada više od milion posetilaca. U fokusu srpskog predstavljanja u Dubaiju bili su nauka, tehnološke inovacije, kreativne industrije i turizam, čime je naša zemlja još jednom pokazala da zasluženo ima svoje mesto na svetskoj mapi kreativnosti i razvoja.

Na ovogodišnjem EXPO 2025 u Osaki, koji je u toku, svoje izume i proizvode predstavlja 165 učesnika, među kojima je i naša zemlja koja jedina iz regiona Zapadnog Balkana ima sopstveni paviljon. U skladu sa temom „Dizajniranje budućeg društva za naše živote“, Srbija se u ovom japanskom gradu, sve do 13. oktobra, predstavlja kao inovativna i kreativna zemlja. Paviljon Srbije, simbolično nazvan „Društvo igre“, od samog otvaranja privlači pažnju velikog broja posetilaca. Takođe, naš paviljon je jedan od pet najboljih evropskih paviljona u Osaki.

Izgledom i enterijerom, srpski paviljon osmišljen je da prikaže značaj igre, a poseban efekat postignut je igrom svetla kako bi se ilustrovali efekti Teslinih izuma. Osim zanimljive konstrukcije, napravljene od inovativnih eko materijala, i „žive“ zelene fasade, pažnju privlači postavka koja na zanimljiv način, kroz igru, posetioce upoznaje sa važnim ljudima iz srpske istorije i njihovim dostignućima (interaktivni prikazi Tesle, Pupina i Milankovića koji su kroz igru kao deca razvili osećaj za inovaciju), kao i sa zvaničnim maskotama EXPO 2027 Beograd, koje uskoro treba da dobiju imena.

Dok se Beograd priprema da bude domaćin EXPO 2027, pogled unazad svedoči o bogatoj tradiciji predstavljanja srpskog stvaralaštva i posvećenosti promociji naše kulture i umetnosti. Od zlata u Antverpenu do inovativnih tehnologija u Osaki – Srbija priča svoju priču svetu hrabro, autentično i s ponosom.