Od Nju Orleansa do Beograda: Kako EXPO maskote oslikavaju duh međunarodnih izložbi

Baš kao što su vremenom postale simboli Olimpijskih igara ili Svetskih prvenstava u fudbalu, tako su maskote, te simpatične i šarene figure raznih izgleda i oblika, počevši od Specijalizovane izložbe u Nju Orleansu (Luizijani) 1984. godine, postale deo trajnog nasleđa svih međunarodnih izložbi pod nadležnošću Međunarodnog biroa za izložbe (BIE).

Tada, pre nešto više od 40 godina, svetskoj javnosti predstavio se Sejmor de Fair (Seymore D. Fair), prva zvanična EXPO maskota. Imajući u vidu da je Luizijana savezna američka država poznata po divljim životinjama i da je EXPO 1984 Nju Orleans održan na obalama Misisipija, bilo je sasvim prirodno da simpatični beli pelikan postane zaštitni znak ove izložbe sa temom „Svet reka – slatka voda kao izvor života“.

Od tada, maskote postaju nezaobilazni deo međunarodnih izložbi sa jednim zadatkom – da kroz igru šarenih boja i zanimljivih oblika oslikaju duh i karakter manifestacije i kroz jedan lik osvoje simpatije planete.

Tako se na EXPO 1988 u Brizbejnu pojavio Expo Oz koji je svetu prikazao da Australija nije poznata samo po koalama i kengurima, već i po kljunarima. Osim plavog kljuna, simpatični Oz je na sebi imao i tradicionalni filcani šešir širokog oboda u žutoj boji, koji se najviše veže za ovu zemlju-kontinent.

Među najpopularnijim i najvoljenijim maskotama u dosadašnjoj EXPO istoriji nalazi se i čuveni Kuro (Curro), velika, bela, razdragana ptica raširenih krila sa raznobojnim kljunom i krestom, koja je postala simbol blistave budućnosti Sevilje i njene transformacije u jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija u Španiji. Ime maskote Svetske izložbe 1992. godine potiče od nadimka koji se u Andaluziji daje onima koji se zovu Francisko, a njegovih pet boja simbolično su predstavljale svetske kontinente.

Kako se pomenute 1992. godine obeležavalo 500 godina od Kolumbovog otkrića Amerike, maskota Specijalizovane izložbe u Đenovi bila je mačka obučena kao Kristifor Kolumbo, pod nazivom Gatto Cristoforo.

Međutim, to nije bio jedini moreplovac čiji duh je oživljen zahvaljujući EXPO. Samo šest godina kasnije, Lisabon je, kao grad domaćin Specijalizovane izložbe 1998. godine, za maskotu uzeo Žila (Gil), nazvanu po portugalskom moreplovcu Žilu Janešu. Ova nasmejana, plavičasta maskota u obliku talasa nije odala samo priznanje bogatoj portugalskoj istoriji, već je u potpunosti, vizuelno i karakterno, odgovorila na ondašnju temu „Okeani: nasleđe za budućnost“.

Tečnost koja život znači bila je inspiracija za međunarodne izložbe i dve decenije nakon Lisabona, kada se na EXPO 2008 u Saragosi pojavio Fluvi, svetloplava maskota u obliku kapljice vode sa velikim crnim očima, koja se našla čak i u crtanom filmu. Zamišljen kao ekološki heroj, koji se bori protiv svakoga ko želi da zagadi planetu, Fluvi je bio savršena vizuelna interpretacija teme „Voda i održivi razvoj“.

Poslednji EXPO održan u Italiji, u Milanu 2015. godine, protekao je u znaku poljoprivrede i proizvodnje hrane, a njegova maskota ostala je upamćena kao jedna od najživopisnijih u istoriji. Nosila je naziv Fudi (Foody) i bila je inspirisana delima italijanskog slikara Đuzepea Arčimboldoa. Ovaj simbol nalik salati sastojao se od 11 različitih namirnica, među kojima je svaka bila zasebna maskota.

Maskota EXPO 2025 u Osaki postao je čudnovati Mjaku-Mjaku (Myaku-Myaku), sastavljen od crvenog dela, koji predstavlja ćelije, i plavog dela, koji oslikava čistu vodu. Zahvaljujući svojoj fluidnosti, može da menja oblike beskrajno, što ga čini jednim od najneobičnijih EXPO simbola u istoriji.

I tu dolazimo do zvanične maskote prve međunarodne izložbe na Zapadnom Balkanu, EXPO 2027 Beograd, koji će u EXPO almanasima zauvek vizuelno predstavljati simpatični likovi dečaka i devojčice, obučenih u srpsku narodnu nošnju.

Dok jelek i pojas naglašavaju tradicionalne elemente, savremenost je izražena kroz simbol igre (znak "play") na njihovim grudima koji šalje jasnu poruku da igra, pokret i kreativnost ne poznaju granice. Ovi superheroji igre, koji podstiču raznolikost i toleranciju, istovremeno predstavljajući univerzalne vrednosti koje nas povezuju, uskoro će dobiti svoje ime, a u tom procesu izbora mogu da učestvuju svi!

Proces izbora osmišljen je kao zabavna, jednostavna i dinamična potraga za imenima koja će postati deo istorije. Sistem glasanja podrazumeva nekoliko krugova u kojima će građani birati svoje favorite među unapred predloženim parovima imena:

Rastko i Milica, Momčilo i Tamara, Beo i Bela, Zmaj i Lira, Viktor i Ada, Vitez i Arija, Miha i Nika, Volt i Luna, Ringe i Raja, Eci i Peci, Ritam i Dinamika, Sava i Nada, Zvrk i Čigra.

Jedan od ovih parova će 2027. godine ispričati svetu najlepšu priču o Srbiji!