Никола Тесла и EXPO - како је српски геније обликовао међународне изложбе
10.07.2025
Никола Тесла и EXPO – како је српски геније обликовао међународне изложбе
Никола Тесла, један од највећих српско-америчких научника, рођен је на данашњи дан пре 169 година. Теслина открића оставила су неизбрисив траг у историји међународних изложби, на којима је цео свет могао да види снагу и домете његовог бриљантног ума.
На Светској изложби у Паризу 1889. године, организованој у част стогодишњице Француске револуције, Никола Тесла се сусрео са Вилхелмом Бјеркнесом. Овај норвешки физичар упознао је Теслу са открићем електромагнетних таласа Хајнриха Херца, што је представљало снажну потпору за његова каснија истраживања и генијална открића.
Наредни EXPO 1893 у Чикагу, организован поводом 400. годишњице Колумбовог открића Америке, био је епохалан догађај због представљања електричне енергије, на ком је Тесла први пут стекао значајно међународно признање. Ову изложбу је обележио „рат струја“, односно жестока борба између система једносмерне струје, предвођеног Томасом Едисоном, и система наизменичне струје, чији је главни заговорник био Тесла. Организатори изложбе су се определили за ефикаснији концепт наизменичне струје, што је означило велику победу Теслине идеје.
Када је ондашњи амерички председник Гровер Кливленд, приликом свечане церемоније отварања изложбе, притиснуо дугме, аутоматски је активирано 160.000 електричних сијалица и читав изложбени простор је заблистао пред публиком. То је био први пут у историји да је неки велики догађај у целости осветљен наизменичном струјом, што је оставило снажан утисак на посетиоце и демонстрирало све њене предности.
EXPO у Чикагу 1893. тако је постао прекретница у историји технологије и индустрије, а на њему су приказане и Теслине флуоросцентне сијалице и сијалице са једним изводом, као и његов трансформатор који производи високофреквентну струју. Осим тога, овај српски визионар и Прометеј 20. века демонстрирао је на изложби модел обртног магнетног поља и индукционог мотора, укључујући обртање бакарног јајета, познатог као Колумбово јаје. Све ове демонстрације показале су супериорност његове идеје о коришћењу наизменичне струје за производњу и пренос електричне енергије на велике удаљености, што је данас стандард у функционисању модерног друштва.
Пет година касније, на првој изложби електричних апарата у њујоршком Медисон Сквер Гардену 1898, Тесла је извео свој чувени експеримент у коме је помоћу радио таласа даљински управљао кретањем модела бродића. Верује се да је Тесла до изума „телеаутоматона“, који је поставио темеље за модерну роботехнику и беспилотне летелице, дошао играјући се бродићем на Нијагари док је учествовао у изградњи хидроелектране на овој реци.
Присећајући се лика и дела јединог Србина чије се име нашло у Међународном систему јединица („T“, мерна јединица за јачину магнетног поља), истовремено се подсећамо и значаја који су експо манифестације имале на креирање будућности човечанства.
У жељи да прослави управо ту несицрпну моћ људске иновативности и креативности, EXPO 2027 Београд позива све државе да се за мање од две године, од 15. маја до 15. августа 2027. године, окупе у српској престоници, дају свој допринос „игри за човечанство“ и инспиришу наредне генерације да стално вуку свет напред својим идејама.
Никола Тесла, један од највећих српско-америчких научника, рођен је на данашњи дан пре 169 година. Теслина открића оставила су неизбрисив траг у историји међународних изложби, на којима је цео свет могао да види снагу и домете његовог бриљантног ума.
На Светској изложби у Паризу 1889. године, организованој у част стогодишњице Француске револуције, Никола Тесла се сусрео са Вилхелмом Бјеркнесом. Овај норвешки физичар упознао је Теслу са открићем електромагнетних таласа Хајнриха Херца, што је представљало снажну потпору за његова каснија истраживања и генијална открића.
Наредни EXPO 1893 у Чикагу, организован поводом 400. годишњице Колумбовог открића Америке, био је епохалан догађај због представљања електричне енергије, на ком је Тесла први пут стекао значајно међународно признање. Ову изложбу је обележио „рат струја“, односно жестока борба између система једносмерне струје, предвођеног Томасом Едисоном, и система наизменичне струје, чији је главни заговорник био Тесла. Организатори изложбе су се определили за ефикаснији концепт наизменичне струје, што је означило велику победу Теслине идеје.
Када је ондашњи амерички председник Гровер Кливленд, приликом свечане церемоније отварања изложбе, притиснуо дугме, аутоматски је активирано 160.000 електричних сијалица и читав изложбени простор је заблистао пред публиком. То је био први пут у историји да је неки велики догађај у целости осветљен наизменичном струјом, што је оставило снажан утисак на посетиоце и демонстрирало све њене предности.
EXPO у Чикагу 1893. тако је постао прекретница у историји технологије и индустрије, а на њему су приказане и Теслине флуоросцентне сијалице и сијалице са једним изводом, као и његов трансформатор који производи високофреквентну струју. Осим тога, овај српски визионар и Прометеј 20. века демонстрирао је на изложби модел обртног магнетног поља и индукционог мотора, укључујући обртање бакарног јајета, познатог као Колумбово јаје. Све ове демонстрације показале су супериорност његове идеје о коришћењу наизменичне струје за производњу и пренос електричне енергије на велике удаљености, што је данас стандард у функционисању модерног друштва.
Пет година касније, на првој изложби електричних апарата у њујоршком Медисон Сквер Гардену 1898, Тесла је извео свој чувени експеримент у коме је помоћу радио таласа даљински управљао кретањем модела бродића. Верује се да је Тесла до изума „телеаутоматона“, који је поставио темеље за модерну роботехнику и беспилотне летелице, дошао играјући се бродићем на Нијагари док је учествовао у изградњи хидроелектране на овој реци.
Присећајући се лика и дела јединог Србина чије се име нашло у Међународном систему јединица („T“, мерна јединица за јачину магнетног поља), истовремено се подсећамо и значаја који су експо манифестације имале на креирање будућности човечанства.
У жељи да прослави управо ту несицрпну моћ људске иновативности и креативности, EXPO 2027 Београд позива све државе да се за мање од две године, од 15. маја до 15. августа 2027. године, окупе у српској престоници, дају свој допринос „игри за човечанство“ и инспиришу наредне генерације да стално вуку свет напред својим идејама.