Иако се EXPO први пут организује у нашој земљи, а и на читавом Западном Балкану, Србија има дугу и успешну историју учешћа на светским изложбама. Прва изложба одржана у Лондону 1851. године, а историја нашег учешћа почиње давне 1885. године у Антверпену. Павиљон Србије заузимао је простор од 125 квадратних метара, са укупно 302 излагача, док су током изложбе представници наше земље освојили укупно 157 награда.
176 година касније, Србија ће бити домаћин најважније изложбе за цео регион – Специјализоване изложбе EXPO, са изложбеним простором од 25ha, који ће за три месеца трајања, угостити више од 3 милиона посетилаца и 120 земаља учесница.
EXPO изложбе представљају глобално окупљање нација посвећено проналажењу решења за изазове нашег времена. Ове изложбе посебно су занимљиве јер су се на њима први пут јавности представила нека од највећих технолошких и научних достигнућа свог времена, као што су наизменична струја, телефон, touchscreen технологија и многа друга, али и уметнички правци као што је Арт деко. Такође, EXPO изложбе су оставиле свету трајна архитектонска наслеђа и неке од најпознатијих грађевина на свету као што су Ајфелов торањ у Паризу или Атомијум у Бриселу, Океанаријум и нови сајам у Лисабону.
Иако су исходи и наслеђа досадашњих EXPO изложби углавном биле инфраструктурне грађевине, научна и технолошка достигнућа, протеклих година теме EXPO изложби се, поред овог аспекта, веома пажљиво баве изазовима човечанства, односно друштвено важним темама, као што је одрживи развој, храна или енергија. Данас, више него икад, свету је потребан позитиван и свеж поглед на будућност. Светске EXPO изложбе су, по свом концепту, сјајна места за дискусију и подстицање да сви, појединачно и заједно, учинимо свет бољим местом за будуће генерације.
Још једна изложба, на којој је наша земља запажено учествовала, била је у Паризу 1900. године, на реци Сена, где су представљени наши производи (храна, минерали, тканине) на специјално изграђеном павиљону, величине 550 m2, у облику српско-византијске цркве. Будући да је тада било награђивања за изложбеност, добили смо чак 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља.
Потом смо имали запажено учешће на изложби у Бриселу, 1958. године, због које је изграђен Атомијум, који је данас и симбол Брисела и Белгије, а када смо као Југославија добили огромну пажњу због, опет, јединственог павиљона, саграђеног од комбинације гвожђа и стакла.
Године 1967. у Монтреалу, 90 земаља је направило свој павиљон, а архитектура нашег павиљона причала је и спољашњом структуром и унутрашњим садржајем причу о нама. Павиљон је спољашњим изгледом имао елементе Ђердапа на Дунаву и моста „Газела“ у Београду.
Од 2000. године, Србија је учествовала још на три изложбе – у Шангају 2010. године, у Милану 2015. и у Дубаију 2021. године. Шангај је по посећености оборио све рекорде, а ми смо имали импозантан павиљон величине чак 1000 квадратних метара са фасадом која је била инспирисана чувеним пиротским ћилимом. Док смо у Милану учествовали са фокусом на храну, као тадашњом темом, у Дубаију у постковид периоду Србија је својим импресивним наступом привукла пажњу више од милион посетилаца. Током представљања на Expo 2020 Dubai, Србија је остварила више од 10.000 пословних контаката и постала тема светских медија захваљујући науци и иновацијама, као и нашим прослављеним уметницима и спортистима који су били део наше поставке.
Тема Специјализоване изложбе у Београду „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“ пружају земљама учесницама велики број могућности да на најбољи начин представе своје културе и наслеђе, али сигурно је да ће Београд бити успешан као домаћин, подједнако као и учесник претходних изложби.
176 година касније, Србија ће бити домаћин најважније изложбе за цео регион – Специјализоване изложбе EXPO, са изложбеним простором од 25ha, који ће за три месеца трајања, угостити више од 3 милиона посетилаца и 120 земаља учесница.
EXPO изложбе представљају глобално окупљање нација посвећено проналажењу решења за изазове нашег времена. Ове изложбе посебно су занимљиве јер су се на њима први пут јавности представила нека од највећих технолошких и научних достигнућа свог времена, као што су наизменична струја, телефон, touchscreen технологија и многа друга, али и уметнички правци као што је Арт деко. Такође, EXPO изложбе су оставиле свету трајна архитектонска наслеђа и неке од најпознатијих грађевина на свету као што су Ајфелов торањ у Паризу или Атомијум у Бриселу, Океанаријум и нови сајам у Лисабону.
Иако су исходи и наслеђа досадашњих EXPO изложби углавном биле инфраструктурне грађевине, научна и технолошка достигнућа, протеклих година теме EXPO изложби се, поред овог аспекта, веома пажљиво баве изазовима човечанства, односно друштвено важним темама, као што је одрживи развој, храна или енергија. Данас, више него икад, свету је потребан позитиван и свеж поглед на будућност. Светске EXPO изложбе су, по свом концепту, сјајна места за дискусију и подстицање да сви, појединачно и заједно, учинимо свет бољим местом за будуће генерације.
Још једна изложба, на којој је наша земља запажено учествовала, била је у Паризу 1900. године, на реци Сена, где су представљени наши производи (храна, минерали, тканине) на специјално изграђеном павиљону, величине 550 m2, у облику српско-византијске цркве. Будући да је тада било награђивања за изложбеност, добили смо чак 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља.
Потом смо имали запажено учешће на изложби у Бриселу, 1958. године, због које је изграђен Атомијум, који је данас и симбол Брисела и Белгије, а када смо као Југославија добили огромну пажњу због, опет, јединственог павиљона, саграђеног од комбинације гвожђа и стакла.
Године 1967. у Монтреалу, 90 земаља је направило свој павиљон, а архитектура нашег павиљона причала је и спољашњом структуром и унутрашњим садржајем причу о нама. Павиљон је спољашњим изгледом имао елементе Ђердапа на Дунаву и моста „Газела“ у Београду.
Од 2000. године, Србија је учествовала још на три изложбе – у Шангају 2010. године, у Милану 2015. и у Дубаију 2021. године. Шангај је по посећености оборио све рекорде, а ми смо имали импозантан павиљон величине чак 1000 квадратних метара са фасадом која је била инспирисана чувеним пиротским ћилимом. Док смо у Милану учествовали са фокусом на храну, као тадашњом темом, у Дубаију у постковид периоду Србија је својим импресивним наступом привукла пажњу више од милион посетилаца. Током представљања на Expo 2020 Dubai, Србија је остварила више од 10.000 пословних контаката и постала тема светских медија захваљујући науци и иновацијама, као и нашим прослављеним уметницима и спортистима који су били део наше поставке.
Тема Специјализоване изложбе у Београду „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“ пружају земљама учесницама велики број могућности да на најбољи начин представе своје културе и наслеђе, али сигурно је да ће Београд бити успешан као домаћин, подједнако као и учесник претходних изложби.