Susret sa budućnošću pored Save: Ekspo 2027 dobija svoje obrise

O njemu se u Srbiji poslednjih meseci mnogo govori, ali tek poneko može da sagleda kompletnu sliku. Dok se u javnosti najčešće raspravlja o velikim brojevima, rokovima i obećanjima, svetskim iskustvima i nesvakidašnjoj temi, konkretna materijalizacija projekta u sremskoj ravnici ostaje praktično nevidljiva najvećem broju građana. Tek oni koji prolaze auto-putem Miloš Veliki, na izlazu ka Surčinu, ili putnici koji avionom sleću u Beograd sa zapadne strane, mogu da naslute razmere najvećeg gradilišta u ovom delu Evrope. Tamo gde je do juče bilo prazno polje, sada niče novi grad, koji će promeniti mapu prestonice.

Između beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i reke Save, na prostranoj ravnici koja je decenijama stajala neiskorišćena, danas se grade temelji jednog od najambicioznijih projekata u novijoj istoriji Srbije. Ekspo 2027 Beograd nije samo tromesečna međunarodna izložba. On je, po rečima njegovih tvoraca, ujedno i novo urbano jezgro, pokušaj da se stvori nova, otvorena, savremena i održiva četvrt Beograda, mesto koje će ostati da živi i nakon što se 15. avgusta 2027. godine završi specijalizovana izložba.

Neimari i svi oni uključeni u radove u vezi sa lokacijom na kojoj će se 2027. godine održati specijalizovana izložba, ali i oni koji su na druge načine uključeni u projekat, saglasni su u tome da se „gradi potpuno novi grad“. Oni ističu da su očekivanja velika, odgovornost još veća, da ne očekuju da će biti lako, ali su i svesni da je to deo onoga što ovako veliki projekti nose sa sobom. Oni su saglasni da su „razmere i formati ovog projekta kolosalni“, znaju da je Ekspo više od jedne izložbe, da je to ogroman infrastrukturni pomak napred.

Arhitektura koja diše: vizija Marka Fenvika

Vodeći arhitekta projekta Ekspo 2027 Beograd je Mark Fenvik, predsednik i osnivač Fenwick Iribarren Architects (FIA), čovek čije se ime već decenijama vezuje za najinovativnije projekte savremene arhitekture. Njegov studio stoji iza nekih od najpoznatijih stadiona i javnih prostora u Dohi, Madridu, Milanu i Jerevanu. U Beogradu, Fenvik ne projektuje samo kompleks Ekspa, već i Nacionalni fudbalski stadion, koji će postati centralno arhitektonsko obeležje ovog novog dela srpske prestonice.

„Želeli smo da to bude nešto jedinstveno, nešto što se može videti izdaleka“, kaže Fenvik. On dodaje: „Hteli smo da napravimo nešto više na ravnici i potpuno drugačije u pejzažu grada. Izazov je i tehnički i emotivni. Završili smo na trenutnom mestu gradilišta koje je dobro povezano i van grada, što pruža mogućnost razvitka u toj okolini.“ Za njega je lokacija Ekspa 2027 „prostor dijaloga“ – između zgrada i prirode, ali i između nacija, kultura i ljudi. „To je mesto gde će se ideje razmenjivati, a dizajn omogućavati značajne susrete. Arhitektonski aspekt lokacije Ekspa 2027 izražava savremene vrednosti: otvorenost, održivost, inkluzivnost i igru“, zaključuje Fenvik.

Glavna tema izložbe „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“ prožima svaki detalj projekta. Fenvikov koncept temelji se na ideji „gradskog parka“, otvorenog prostora koji poziva ljude da se zadrže i povežu. Linije prate tok reke, paviljoni svetle kao tačke koje spajaju nebo i zemlju. On će, baš kao i grad, disati zajedno sa ljudima.

„Ekspo 2027 će stvoriti novu, vibrantnu gradsku četvrt, uvesti novu infrastrukturu i pozicionirati grad na globalnoj mapi kao prestonicu usmerenu ka budućnosti. U tom širem smislu, Ekspo 2027 nije samo projekat, već i poziv svetu da se okupi, poveže i gradi zajedno. Beograd, kroz razvoj svoje arhitekture, ne prikazuje samo prostor, već viziju, otvorenost i duh“, kaže Fenvik.

Njegov pristup arhitekturi ne počiva na monumentalnosti, već na iskustvu. Objekti nisu napravljeni da im se divimo spolja, već da se u njima živi. Fenvikova vizija je jasna: arhitektura mora da diše.

Novi urbani sloj Beograda

Dok se u temelje uliva beton i podižu čelične konstrukcije, na horizontu se već ocrtavaju konture novog grada, ulice, trgovi, parkovi, zgrade i paviljoni. Ovde će, prema najavama, živeti i raditi hiljade ljudi, a milioni posetilaca prolaziti tokom same izložbe, ali i kasnije.

„Gradimo nešto što ima mnogo dalju svrsishodnost od tromesečnog događaja, što ovaj deo Evrope nema, gradimo potpuno novu četvrt u Beogradu“, kaže Danilo Dangubić, glavni arhitekta Ekspa 2027.

Smešten samo 13 kilometara od centra grada, ovaj prostor biće povezan sa ostatkom prestonice novom železničkom linijom, bulevarima i pešačkim zonama. U srcu celine nalaziće se Nacionalni fudbalski stadion, Fenvikovo arhitektonsko rešenje kapaciteta više od 50.000 gledalaca. Oko njega se gradi novi kvart sa hotelima, muzejima, bulevarima i parkovima, kao i novo pristanište na Savi odakle će kruzeri i vodeni taksiji povezivati reku sa gradom.

Infrastrukturu koja sve to podupire vodi tim Lazara Prodanovića, građevinskog inženjera zaduženog za niskogradnju na lokalitetu Ekspo 2027. „Pod zemljom i iznad nje pružaju se desetine kilometara instalacija: kanalizacije, gasovodi, toplovodi, elektro i telekomunikacione mreže, koje sve zajedno treba da opslužuju buduće sadržaje“, objašnjava on.

Prodanovićev zadatak nije samo tehnički: on praktično gradi skelet grada koji treba da živi i posle izložbe. Celina će obuhvatiti deset kilometara novih bulevara, 9.000 parking mesta i više nivoa saobraćajne infrastrukture.

Nasleđe koje ostaje

Ekspo 2027 Beograd zamišljen je kao projekat čija će infrastruktura nastaviti da živi dugo nakon održavanja izložbe. Oblast međunarodnih učesnika postaće nova lokacija Beogradskog sajma, a modularni građevinski materijali od kojih se grade paviljoni u oblasti najboljih praksi biće iskorišćeni za izgradnju šest novih škola i vrtića, kao i 22 sportske sale, ne samo na prostoru Ekspa, već i širom Srbije.

Za razliku od mnogih međunarodnih izložbi koje nisu vodile dovoljno računa o svom nasleđu, beogradski koncept je od početka postavljen kao održiva struktura. Cilj je da nasleđe Ekspa 2027 bude 100 odsto iskorišćeno nakon izložbe, što bi bio prvi takav slučaj u istoriji međunarodnih izložbi. Time Ekspo 2027 postaje ne samo arhitektonski poduhvat, već i urbanistički eksperiment: pitanje kako grad može da raste bez gubitka identiteta.

Očekuje se više od četiri miliona posetilaca, što će značajno uticati na turistički promet i međunarodnu prepoznatljivost regiona. Ali iza brojki ostaje suštinsko pitanje: kako će ovaj „grad u gradu“ zaživeti kada specijalizovana izložba prođe?

Od prošlosti ka budućnosti

Istorija međunarodnih izložbi pokazuje da svako domaćinstvo nosi svoj pečat. Lisabon je na obalama reke Težo od industrijske zone izgradio Park nacija, živahni kvart koji i danas odiše kreativnošću. Pariz je sa Ajfelovom kulom naučio svet da simbol može nadživeti vekove. Barselona je iznedrila Monžuik, Montreal svoj Habitat 67, a Sevilja i Brisel svojim paviljonima pokazali da nauka i umetnost mogu deliti isti horizont.

Od Kristalne palate u Londonu pre više od 170 godina, pa nadalje, svaki Ekspo bio je novi početak, prostor gde su se prošlost, sadašnjost i budućnost susretali u materijalu i ideji. Njihovo nasleđe nije samo u arhitekturi, već u promeni načina života, u novim navikama i kulturi javnog prostora.

Beograd će 2027. godine imati priliku da se pridruži toj tradiciji. Kada se paviljoni podignu, trgovi popločaju i ozelene, a svetla zasijaju, grad će svetu otvoriti vrata temom „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“. Ali prava igra, kako kažu oni koji svakog dana rade na terenu, već je počela – u ljudima koji grade novo lice tog prostora.

I kada izložba prođe, a „zavese se spuste“, ostaće trgovi puni koraka, parkovi puni zelenila i hale pune ideja. Ostaće grad koji živi, raste i svedoči da je Srbija umela ne samo da sanja velike snove, već i da ih pretoči u stvarnost.