VESTI
Достигнућа светских ЕКСПО изложби - Светске изложбе као место спајања света
18.06.2024
ЕКСПО светске изложбе одржавају се више од 170 година широм света. Прва изложба одржана 1851. године је у Кристалној палати у Хајд парку у Лондону, у Великој Британији, позната као „Велика изложба дела индустрије свих нација“. Овај догађај био је замисао и иницијатива принца Алберта, а означио је почетак међународних изложби на којима се излажу иновативни производи. Изложба је поставила сцену за будуће међународне изложбе и имала значајан утицај на различите аспекте друштва, као што су образовање, уметност и дизајн, глобална трговина и туризам и покренула је структурне промене у британском друштву доневши грађанима вишеструки бољитак, највише кроз трансфер и примену светског знања, технологије и других достигнућа.
Већ 170 година, светске изложбе су представљале платформу за приказивање највећих иновација које су обликовале свет у коме данас живимо. Један од главних врхунаца светских изложби су национални павиљони, дизајнирани од стране земаља учесница, али и наслеђе које се огледа у грађевинама, технологији, уметности и другим достигнућима приказаним први пут управо на ЕКСПО изложбама.
Први директан ТВ пренос остварен је на Светској изложби у Њујорку 1939. године, а Ultra HDTV дебитовао је на ЕКСПО 2005. у Јапану. Такође у сфери технологије, аналитичка машина Чарлса Бебиџа, један од првих механичких рачунара, била је изложена на Међународној изложби индустрије и уметности у Лондону 1862. Посетиоци изложбе у Сијетлу 1962. били су запањени IBM Showbox-ом – раним рачунаром који је одговарао на гласовне команде. Александар Грејем Бел је демонстрирао први телефон на свету 1876. године на Столетној изложби уметности, производње и производа земље и рудника у Филаделфији. Јапанска светска изложба у Осаки 1970. пружила је посетиоцима прву прилику да се упознају са прототипом мобилног телефона. Након Другог светског рата, светске изложбе су забележиле пораст учешћа компанија како би се представиле њихове нове технологије и производи.
Многе иновације у храни су заголицале укусе и дебитовале на Светским изложбама, укључујући кокице и Хајнц кечап на Столетној изложби у Филаделфији 1876. и корнете за сладолед на изложби куповине у Луизијани у Сент Луису 1904. године. Нека здања грађена за потребе одржавања ЕКСПО изложби су Кристална палата у Лондону,. „Велики точак” (Ferris Wheel) Џорџа Фериса, први у свету, постављен је на Светској колумбијској изложби у Чикагу 1893. године, на велико одушевљење посетилаца. Када је изграђен у Бриселу 1958. године, Атомијум је имао најбрже лифтове на свету у то време. Свемирска игла (Space Needle), торањ висок 185 метара, изграђена за потребе изложбе у Сијетлу 1962. године, и постала је симбол овог града. Ајфелова кула, представљена 1889. године у Паризу, првобитно је саграђена са намером да за 20 година буде срушена, али Гистав Ајфел је знао да научна употреба торња може да продужи њен животни век па је она коришћена за бројне научне експерименте – за метеоролошка и астрономска посматрања, испитивање закона физике, отпор ваздуха итд. Занимљивост која се тиче предстојећих Олимпијских и Параолимпијских игара у Паризу 2024. јесте чињеница да ће, у част повратка Игара у Француску, свака олимпијска и параолимпијска медаља укључивати део Ајфелове куле, стварајући дубоку везу између овог објекта, крајњег циља многих спортиста, и култног споменика Париза и Француске.
Кроз сва ова наслеђа иновативне технологије и уметности, светске изложбе стварају јединствено место за спајање света, где можемо заједно да верујемо у могућности које су пред нама.
Већ 170 година, светске изложбе су представљале платформу за приказивање највећих иновација које су обликовале свет у коме данас живимо. Један од главних врхунаца светских изложби су национални павиљони, дизајнирани од стране земаља учесница, али и наслеђе које се огледа у грађевинама, технологији, уметности и другим достигнућима приказаним први пут управо на ЕКСПО изложбама.
Први директан ТВ пренос остварен је на Светској изложби у Њујорку 1939. године, а Ultra HDTV дебитовао је на ЕКСПО 2005. у Јапану. Такође у сфери технологије, аналитичка машина Чарлса Бебиџа, један од првих механичких рачунара, била је изложена на Међународној изложби индустрије и уметности у Лондону 1862. Посетиоци изложбе у Сијетлу 1962. били су запањени IBM Showbox-ом – раним рачунаром који је одговарао на гласовне команде. Александар Грејем Бел је демонстрирао први телефон на свету 1876. године на Столетној изложби уметности, производње и производа земље и рудника у Филаделфији. Јапанска светска изложба у Осаки 1970. пружила је посетиоцима прву прилику да се упознају са прототипом мобилног телефона. Након Другог светског рата, светске изложбе су забележиле пораст учешћа компанија како би се представиле њихове нове технологије и производи.
Многе иновације у храни су заголицале укусе и дебитовале на Светским изложбама, укључујући кокице и Хајнц кечап на Столетној изложби у Филаделфији 1876. и корнете за сладолед на изложби куповине у Луизијани у Сент Луису 1904. године. Нека здања грађена за потребе одржавања ЕКСПО изложби су Кристална палата у Лондону,. „Велики точак” (Ferris Wheel) Џорџа Фериса, први у свету, постављен је на Светској колумбијској изложби у Чикагу 1893. године, на велико одушевљење посетилаца. Када је изграђен у Бриселу 1958. године, Атомијум је имао најбрже лифтове на свету у то време. Свемирска игла (Space Needle), торањ висок 185 метара, изграђена за потребе изложбе у Сијетлу 1962. године, и постала је симбол овог града. Ајфелова кула, представљена 1889. године у Паризу, првобитно је саграђена са намером да за 20 година буде срушена, али Гистав Ајфел је знао да научна употреба торња може да продужи њен животни век па је она коришћена за бројне научне експерименте – за метеоролошка и астрономска посматрања, испитивање закона физике, отпор ваздуха итд. Занимљивост која се тиче предстојећих Олимпијских и Параолимпијских игара у Паризу 2024. јесте чињеница да ће, у част повратка Игара у Француску, свака олимпијска и параолимпијска медаља укључивати део Ајфелове куле, стварајући дубоку везу између овог објекта, крајњег циља многих спортиста, и култног споменика Париза и Француске.
Кроз сва ова наслеђа иновативне технологије и уметности, светске изложбе стварају јединствено место за спајање света, где можемо заједно да верујемо у могућности које су пред нама.