Beograd će 2027. godine postati epicentar obrazovanja, kulture i inovacija, privlačeći predstavnike brojnih zemalja sveta u Srbiju na EXPO izložbu.

1030 DO POČETKA

Centralna tema:

IGRA(J) ZA ČOVEČANSTVO

Igra(j) za čovečanstvo je centralna tema i glavni naslov Specijalizovane EXPO izložbe koja će se održati u Beogradu 2027. godine.

Kontinuirana reinterpretacija i ponovno oživljavanje sveta oko nas kroz prizmu igre, su od vitalnog značaja za otkrivanje, stvaranje, analitičko posmatranje i prevazilaženje granica poznatog. Igra je od suštinskog značaja za današnje društvo, koje vrvi od promena, izazova i neizvesnosti.

Tematske celine

Centralna tema EXPO 2027, Igra(j) za čovečanstvo se grana na tri tematske celine koje istražuju osnovne aspekte igre, njene oblike, kao i njen uticaj na oblikovanje čovečanstva:

Događaji
Posetioci
Zemlje
Volonteri
Posete
Dani

Put do dobijanja
kandidature

JANUAR 2022

Pismo kandidature za EXPO 2027 je podnela premijerka Ana Brnabić generalnom sekretaru BIE, Dimitriju S. Kerkencesu, preko ambasadorke Srbije u Francuskoj i Monaku, Njene ekselencije Nataše Marić.

Prisustvo Srbije
na EXPO izložbama

1885, ANTVERPEN

Kraljevina Srbija je izlagala pored Francuske, Nemačke, Austrije, Kanade, Velike Britanije, Osmanskog carstva, Portugalije, Španije, Kraljevine Rumunije i SAD. Paviljon Srbije zauzimao je 125 m² sa ukupno 302 izlagača. Osvojeno je 157 nagrada.

1900, PARIZ

Srbija je izlagala na istaknutoj lokaciji na Seni, gde je predstavila paviljon koji podseća na srpsko-vizantijsku crkvu.

1958, BRISEL

Pod temom “Novi humanizam”, u Briselu je održana prva posleratna Svetska izložba 1958. godine, posle 19 godina pauze. Jugoslovenska delegacija posebno se izdvojila jedinstvenim paviljonom koji je projektovao Vjenceslav Rihter.

1967, MONTREAL

u paviljonu koji je projektovao Miroslav Pešić izložene su razne scene urbanog života u Jugoslaviji, prirodni pejzaži, istorijski objekti, drevne građevine i još mnogo toga. Među najznačajnijim projektima bili su tadašnji biseri infrastrukture i arhitekture, uključujući Gvozdenu kapiju na Dunavu (tada u izgradnji) i most Gazela u Beogradu (takođe tada u izgradnji), dok je posebna pažnja bila posvećena razvoju jugoslovenske poslovne zajednice.

2010, ŠANGAJ

Srbija je predstavila paviljon površine 1000 m² sa zanimljivom fasadom inspirisanom oblicima pirotskog ćilima.

2015, MILANO

Pod naslovom „Hranjenje planete, energija za život”, ovaj World EXPO održan je u italijanskom gradu Milanu 2015. godine. Fokus je bio na temi ishrane i razvoja novih pristupa proizvodnji hrane kako bi se u budućnosti obezbedilo adekvatno snabdevanje hranom za sve brojnije stanovništvo širom sveta. Na izložbi su učestvovale 144 zemlje, uključujući Srbiju.

Prisustvo Srbije
na EXPO izložbama

1885, ANTVERPEN

Kraljevina Srbija je izlagala pored Francuske, Nemačke, Austrije, Kanade, Velike Britanije, Osmanskog carstva, Portugalije, Španije, Kraljevine Rumunije i SAD. Paviljon Srbije zauzimao je 125 m² sa ukupno 302 izlagača. Osvojeno je 157 nagrada.

1900, PARIZ

Srbija je izlagala na istaknutoj lokaciji na Seni, gde je predstavila paviljon koji podseća na srpsko-vizantijsku crkvu.

1958, BRISEL

Pod temom “Novi humanizam”, u Briselu je održana prva posleratna Svetska izložba 1958. godine, posle 19 godina pauze. Jugoslovenska delegacija posebno se izdvojila jedinstvenim paviljonom koji je projektovao Vjenceslav Rihter.

1967, MONTREAL

u paviljonu koji je projektovao Miroslav Pešić izložene su razne scene urbanog života u Jugoslaviji, prirodni pejzaži, istorijski objekti, drevne građevine i još mnogo toga. Među najznačajnijim projektima bili su tadašnji biseri infrastrukture i arhitekture, uključujući Gvozdenu kapiju na Dunavu (tada u izgradnji) i most Gazela u Beogradu (takođe tada u izgradnji), dok je posebna pažnja bila posvećena razvoju jugoslovenske poslovne zajednice.

2010, ŠANGAJ

Srbija je predstavila paviljon površine 1000 m² sa zanimljivom fasadom inspirisanom oblicima pirotskog ćilima.

2015, MILANO

Pod naslovom „Hranjenje planete, energija za život”, ovaj World EXPO održan je u italijanskom gradu Milanu 2015. godine. Fokus je bio na temi ishrane i razvoja novih pristupa proizvodnji hrane kako bi se u budućnosti obezbedilo adekvatno snabdevanje hranom za sve brojnije stanovništvo širom sveta. Na izložbi su učestvovale 144 zemlje, uključujući Srbiju.

Od exponata
do znamenitosti

Pariz – Ajfelov toranj

1889.

Svima dobro poznata znamenitost, izgrađena je kao ulazna kula za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine.

Od exponata
do znamenitosti

Sevillja – Španski trg

1929.

Trg u parku Marija Luisa u Sevilji izgrađen je 1928. za ibero-američku izložbu 1929. godine i i do danas je ostao popularno mesto u gradu.

Od exponata
do znamenitosti

Sijetl – Svemirska igla

1962.

Sagrađena za Svetsku izložbu 1962. godine, postala je simbol Sijetla i važna turistička atrakcija. 

Od exponata
do znamenitosti

Osaka – Park zamka Osaka

1970.

EXPO ’70 u Osaki doveo je do stvaranja prelepog parka zamka Osaka, mesta od velikog značaja za grad.

Od exponata
do znamenitosti

Vankuver – Svet Nauke

1986.

Zgrada je projektovana kao Expo centar za Specijalizovani Expo održan u Vankuveru, nakon čijeg završetka je transformisana u naučni centar.

Od exponata
do znamenitosti

Lisabon – Lisabonski Ocenarium

1998.

Izgrađen na stubu veštačke lagune, jedan je od najvećih akvarijuma Evorpe.

Od exponata
do znamenitosti

Saragosa – Most Paviljon

2008.

Danas, jedan od gradskih obeležja koji je projektovala čuvena Zaha Hadid kao glavni ulaz na Expo. Istovremeno povezuje delove grada i funkcioniše kao višeslojni izložbeni prostor.

Od exponata
do znamenitosti

Šangaj – Kineski paviljon

2010.

Kineski paviljon, poznat i kao Orijentalna kruna, karakteristična je građevina sa Svetske EXPO izložbe u Šangaju 2010.

Od exponata
do znamenitosti

Pariz – Ajfelov toranj

1889.

Svima dobro poznata znamenitost, izgrađena je kao ulazna kula za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine.

Od exponata
do znamenitosti

Sevillja – Španski trg

1929.

Trg u parku Marija Luisa u Sevilji izgrađen je 1928. za ibero-američku izložbu 1929. godine i i do danas je ostao popularno mesto u gradu.

Od exponata
do znamenitosti

Sijetl – Svemirska igla

1962.

Sagrađena za Svetsku izložbu 1962. godine, postala je simbol Sijetla i važna turistička atrakcija.

Od exponata
do znamenitosti

Osaka – Park zamka Osaka

1970.

EXPO ’70 u Osaki doveo je do stvaranja prelepog parka zamka Osaka, mesta od velikog značaja za grad.

Od exponata
do znamenitosti

Vankuver – Svet Nauke

1986.

Zgrada je projektovana kao Expo centar za Specijalizovani Expo održan u Vankuveru, nakon čijeg završetka je transformisana u naučni centar.

Od exponata
do znamenitosti

Lisabon – Lisabonski Ocenarium

1998.

Izgrađen na stubu veštačke lagune, jedan je od najvećih akvarijuma Evorpe.

Od exponata
do znamenitosti

Saragosa – Most Paviljon

2008.

Danas, jedan od gradskih obeležja koji je projektovala čuvena Zaha Hadid kao glavni ulaz na Expo. Istovremeno povezuje delove grada i funkcioniše kao višeslojni izložbeni prostor.

Od exponata
do znamenitosti

Šangaj – Kineski paviljon

2010.

Kineski paviljon, poznat i kao Orijentalna kruna, karakteristična je građevina sa Svetske EXPO izložbe u Šangaju 2010.

Vaš pasoš
za EXPO 2027

Prijavite se za najnovije informacije

Vaš pasoš
za EXPO 2027

Prijavite se za najnovije informacije

Međunarodni biro za izložbe (BIE - The International Bureau of Expositions), međuvladina organizacija, nadgleda međunarodne izložbe, koje se obično nazivaju ekspom, globalnim ekspom ili svetskim ekspom, u okviru Konvencije koja se odnosi na međunarodne izložbe.